Одговори на ваша питања

обавештење

во је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
Sandor Ferenc <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

Inspekcija rada    Dobar dan..Javljam se sa problemom jer mi treba vasa pomoc.Zovem se
Ferenc Sandor krajem avgust sam otvorio u zakup firmu auto servis
Gavran.sklopio ugovor u kom pise da sam duzan placati dadzbine do predaje
kljuceva vlasniku.Takodje pise da imam otkazni rok 3 meseca,idao sam 200e
kao zalog da mu ostane ako neplatim racune.nezadovoljan poslom zatvorio sam
firmu 23.10 subota.Dan pre sam vlasniku vratio kljuceve.U subotu sam otiso
po svoje stvari vlasnik servisa je zakljucao kapiju i nije hteo
razgovarati.postavi je ucenu ako mu dam 10 hiljada on ce mi dati
stvari.Treba mi vas savet sta da radim,i kakvu ulogu igraju tri meseca
otkaznog roka ako je firma zatvorena.i hocu da platim racune a kako  da
povrati mojih 200e nazad Unapred Hvala.

одговор:

Поводом Вашег писменог обраћања Средњобанатском управном округу у Зрењанину -Одељењу     инспекције рада за Средњобанатски управни округ у Зрењанину,обавештавате се да инспекција рада,сагласно одредбама Закона о раду није надлежна за поступање по истом,а из разлога што ова инспекција,сагласно одредби члана 268 наведеног закона,врши надзор над применом овог закона,других прописа о радним односима,општих аката и уговора о раду којима се уређују права,обавезе и одговорности из радних односа.

  Ваше постављено питање не односи се на област радних односа запослених код послодавца,већ на решавање имовинско-правних односа,који спадају у надлежност суда.

превоз

о је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
Kristina <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

Ima li direktor prava da raspored casova profesorima putnicima napravi bez uskladjivanja sa autobuskim prevozom,uz ponudu alternativnih prevoza,tipa sa mlekadzijom,postanskim radnicima itd. ili mora da vodi racuna o autobuskoj liniji i prevozu koji profesori koriste? Hvala!

ОДГОВОР:

Одредбом члана 118.став 1 тачка 1 .Закона о раду("Сл.гласник РС"бр 24/05,61/05,и 54/09). утврђено је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом послодавца и уговором о раду,за долазак и одлазак са рада,у висини  цене превозне карте у јавном саобраћају.Сходно наведеном претпоставка је да се за ову намену користи јавни превоз ,односно јавни саобраћај.

    Пошто се Вашим захтевом тражи мишљење у вези горе постављеног питања.обавештавате се да инспекција рада Средњобанатског управног округа није овлашћена за давање мишљења у вези примене одређених одредби Закона о раду, већ је то сектор за рад у саставу Министарства рада и социјалне политике ,Београд,ул.Немањина бр 22-26,коме се у ту сврху можете обратити.

пријава

Ово је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
Anonimni gradajanin <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

Imam problem,zaposlen sam a gazda nece da nam uolacuje doprinose i nece da nam daje plate preko tekuceg racuna i nemam zdravstveno osiguranje.On se pravi lud i govori da nema para a u okviru njegove firme ima tri lokala. To je utaja poreza i neispunjenje ugovora o radu i trazim pomoc od vas,prenecu podatke o firmi i gazdi i koliko je zaposlenih ostetio za duze vreme ali hocu da ostanem anoniman.Veliki broj radnika je ostecen kod njega,jednu firmu je zatvorio drugu otvorio samo promenuo ime.Treba mi pomoc hitno jer hocu samo ono sto mi sleduje nista vise,kontaktirajte me da ako je moguce razgovaramo molim vas
 ОДГОВОР.
  Потребно је да поднесете писмену пријаву инспекцији рада која се налази у згради Скупштине Општине Зрењанин Трг Слободе бр.10 или да контактирате инспекцију на телефон број 534-714 у циљу решавања Вашег проблема.
 
 
 
 
 

 

 

 

 

 

дуговање послодавца

Ово је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
Srdjan <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

Dao sam otkaz 05.03. da bih vec 08.03. poceo sa radom u drugoj firmi. Radna knjizica mi je trebala sto pre. Da bih dobio r. knjizicu morao sam da potpisem ( SPORAZUM O PRESTANKU RADNOG ODNOSA) da su mi isplacene sve zarade, sva potrazivanja i da se odricem svih potrazivanja od strane poslodavca. Februarsku platu sam trebao da dobijem oko 15.03. (radnici koji su ostali su onda i dobili platu) uz obecanje da cu je dobiti samo da potpisem gore navedeni dokumenat.

Poslodavac mi je 26.03. uplatio za mesec februar 2600din. platu, na ruke. Plata radnika je oko 18000 na racun i na ruke oko 5000 (ukupno 23000din.). Jednom godisnje, 2 i 3 januara imamo popis robe. Marta meseca nam javi da imamo “manjak”(u robi), ovoga puta oko 87000din. To joj je razlog za smanjivanje plate, otplacujemo mesecima. Toliko robe, i u toj vrednosti, da stvarno fali, sigurno bi mi kao radnici primetili. Veci deo “manjka” je od prosle godine i vec smo ga otplatili. Zbog “manjka” je moja februarska plata bila 2600 dinara.
Posle mog razgovora sa direktoricom i pretnjom inspekcijom, receno mi je da ne brinem da ce mi regulisati sve uplate i da ce sve biti u redu. 13.04.2010. direktorica mi je rekla da ustvari manjak nije 87000din. vec 40000.din. i da je zbog toga moja plata jos 5900din preko racuna i onih 2600din. na crno (na ruke). Po direktoricinoj “racunici” moja februarska plata je 8500din. sa odbitkom zbog “manjka” od 8000din.( ukupan dug koji svaki radnik mora da otplacuje), skida mi odjednom ceo iznos zato sto sam dao otkaz ( ukupno 16500din). Radnicima koji su ostali, odbija od plate mesecno manju sumu ( niko od njih ne zna koliko) i dobili su platu oko 16500din?!
Verujem da uplate preko racuna nije problem proveriti s obzirom da je firma otvorila racune radnicima u komercijalnoj banci.

Godisnji odmor je svake godine bio 10 radnih dana leti i 5 dana zimi, za inspekciju sam imao potpisano resenje o odmoru od 24 ili 25 radnih dana (ne secam se najbolje) i vise placenim praznicnim radnim danom, naravno, niti je moj godisnji odmor bio 25 radnih dana niti sam bio vise placen za rad praznicnim danima.

Kod tog poslodavca sam radio oko sedam godina, nikada nisam bio na bolovanju, nikada nisam kasnio na posao, ozbiljno sam pristupao svakom poslu.

Kakva su moja prava i da li mogu nesto da uradim da bi ih ostvario? Konkretno, mislim na dugovanja poslodavca, odnosno na moja potrazivanja. Da li je moguca takva bahatost i da li im stvarno niko nista ne moze? Unapred Vam hvala.

E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
 
 ОДГОВОР;
 
 

У Вашој представци наводите да сте дали отказ послодавцу дана 05.03. вероватно 2010.године, с тим да се отказ послодавцу мора доставити у писаном облику, најмање 15 дана пре дана који сте навели као дан престанка радног односа, а у смислу члана 178. Закона о раду ("Сл.гласник РС", бр.24/05, 61/05 и 54/09), о чему се у представци нисте изјаснили.

Споразумни престанак радног односа је други основ престанка радног односа и регулисан је у члану 177. наведеног Закона. Он претпоставља постојање сагласности воља запосленог и послодавца у вези престанка радног односа. Уколико је било мањкавости у Вашој вољи (принуда, заблуда), Ви можете тражити поништај оваквог споразума, у судском поступку.

Ради враћања радне књижице, коју је послодавац, сагласно члану 204. став 4. Закона о раду био дужан да Вам врати на дан престанка радног односа, могли сте се обратити надлежној инспекцији рада, која би решењем донетим у смислу члана 269. Закона о раду, наложила послодавцу враћање Ваше уредно попуњене радне књижице.

Уколико имате сазнање да Ваш бивши послодавац исплаћује запосленима део зараде "на руке", о томе можете обавестити Министарство финансија – Пореску управу, ради предузимања мера из надлежности исте.

Сваки запослени има право на исплату одговарајуће зараде утврђене у складу са Законом о раду, општим актом послодавца и уговором о раду.

Припадајућа зарада може бити умањена по основу накнаде штете за коју се утврди да је запослени одговоран, у смислу члана 163. Закона о раду, ако запослени у том смислу да своју сагласност, а у смислу члана 123. наведеног Закона.

Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету проузроковао и како се накнађује - утврђује послодавац, у складу са општим актом, односно уговором о раду. Ако запослени не прихватају да надокнаде штету, поступак за накнаду штете се води пред судом.

У складу са чланом 163. Закона о раду, запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези с радом, намерно или крајњом непажњом, проузроковао послодавцу, у складу са законом. Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени је одговоран за део штете коју је проузроковао. Принцип подељене одговорности ће се применити у случају да се тај део штете не може утврдити за сваког запосленог појединачно, те се сматра да су сви запослени подједнако одговорни и штету накнађују у једнаким деловима. Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за штету одговарају солидарно.

 

Што се тиче дела Ваше представке која се односи на коришћење годишњег одмора, наведено право запосленог се утврђује решењем, те уколико запослени против овог решења не покрене судски спор, уколико сматра да му је истим повређено наведено право из радног односа у неком сегменту, а у смислу члана 195. Закона о раду, у року од 90 дана од дана достављања решења или од дана сазнања за повреду права из радног односа, тада наступа преклузија - застара за заштиту истог.

Као неспорно наводите да Вам је радни однос код бившег послодавца престао.

Сходно одредби члана 2. Закона о раду, одредбе овог закона примењују се на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица. Сходно одредби члана 268. Закона о раду, надзор над применом одредаба овог закона, других прописа о радним односима, општих аката и уоговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада.

Сходно наведеном, да би инспекција рада била стварно надлежна за поступање по захтеву странке, у циљу заштите њених права из радног односа, неопходно је да се подносилац захтева налази у статусу запосленог код послодавца.

У одредби члана 22. став 3. Закона о уређењу судова ("Сл.гласник РС", бр.116/08 и 104/09), утврђено је да основни суд у првом степену суди, између осталог, у споровима поводом остваривања права, обавеза и одговорности запослених из радног односа.

Сходно наведеном, за заштиту права из радног односа, након престанка радног односа код послодавца, можете се обратити тужбом надлежном основном суду.

Препорука је да обавестите надлежну инспекцију рада о називу Вашег бившег послодавца, да би се код истог извршио редован надзор из области радних односа и безбедности и здравља на раду.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Одговори
 
Проследи
  

избор по конкурсу

ово је упит електронске поште преко http//wwwsrednjobanatskiokrug.org.rs/од:Snezana snezanasmc@yahoo,it

Postovani,Da li je po zakonu da se primi u radni odnos nestrucno lice,pod izgovorom da se ne menja profesor pred kraj skolske godine?Inace pored te osobe ,na konkurs sam se ja prijavila,i iako ispunjavam sve uslove ,iako sam poslala svu dokumentaciju blagovremeno i prosla test, nisam primljena.Da li biste mi mogli reci kome da se obratim ukoliko mi skolski odbor ne odgovori?

S postovanjem

Snezana

ОДГОВОР:

За заштиту својих права морате се обратити  Секретаријату за послове друствених делатности града Зрењанина просветној инспекцији у чијој је надлежности питње које сте нам поставили

| Средњобанатски управни округ Зрењанин, Трг слободе 10 тел: 023/530-295. |   *** Услови коришћења *** |. Commission Junction Review. Средњобанатски управни округ

©