Одговори на ваша питања

накнада штете

Ово је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
Željko Popov <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

Poslodavac mi već godinama u nazad neda godišnji odmor uz obrazloženje da sam ga iskoristio u danima kad nismo imali posla.Nikad se nismo dogovarali o datumu korišćenja godišnjeg i nikad mi nije dato rešenje o korišćenju istog,niti je plaćeno!Dali postoji mogućnost naknade štete,obeštećenje prijavom inspekciji rada?

ОДГОВОР;

У одредби члана 76.Закона о раду („Сл.гласник РС“бр.24/2005,61/2005 и 54/2009),је утврђено да ако кривицом послодавца запослени не користи годишњи одмор има право на накнаду штете у висини просечне зараде у претходна три месеца утврђена општим актом и уговором о раду.

Сходно одредби члана 196. наведеног закона ,сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе.

За накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора можете се обратити прво послодавцу,а уколико исти не исплати накнаду штете ,тада се можете обратити надлежном основном суду.

Надлежној инспекцији рада се можете обратити(седиште Одсека инспекција рада за Средњобанатски управни округ у Зрењанину,улица Трг Слободе бр.10,соба бр.40 и 41 телефон 023/534 714,радно време од 7-15 сати) која има овлашћење да против послодавца који решењем не одлучи о праву запосленог на коришћење годишњег одмора за календарску 2010 годину,поднесе захтев за покретање прекршајног поступка,али нема овлашћење да послодавцу наложи исплату накнаде штете,већ је то ,како је речено,у надлежности суда.

минимална зарада

Ово је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
dejan <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

marta 2010 poceo sam da radim tad je minimalac bio oko 16.200 on od tog minimalca placa nama penzijsko i socijalno i ostaje oko 13.100 za isplatu dali to moze tako

ОДГОВОР:

Запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом. Уговара се између запосленог и послодавца, уговором о раду у нето износу. Утврђује се по радном часу за период од најмање шест месеци. Обрачунава се и исплаћује у зависности од оствареног стандардног учинка и времена проведеног на раду. Стандарди учинак се мери на основу норматива и стандарда рада, радне дисциплине на пословима на којима запослени ради. Други услов је пуно радно време, односно радно време које се изједначује са пуним радним временом. Ако је запослени остварио стандардни учинак и пун фонд часова рада има право на пун износ минималне зараде. Дакле, висина минималне зараде за месец при стандрадном учинку може варирати у зависности од остварених сати рада (више или мање од могућег фонда сати у месецу) међутим, по сату рада то увек мора бити износ који важи у моменту обрачуна и исплате минималне зараде (у спорном периоду минимална зарада је износила 95,00 дин. по нето радном сату). Доприноси за обавезно социјално осигурање плаћају се на минималну зараду, а ако је нижа од најниже основице, на најнижу основицу у складу са Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање ("Сл.гласник РС", бр.84/04, 61/05, 62/06 и 5/09).

инспекцијски надзор

Ово је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
nenad <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

Kada ce te konacno poceti da radite svoj posao,i da zaustavite javasluk koji Vam se desava pred nosom.U pitanju je firma ABS Minel fepo,a na zalost takvih je jos puno u ovom jadnom gradu.Bili ste pre izvesnog vremena u nasoj firmi ali to na zalost nas zaposlenih nema  efekta,bar za sad.Pitam se kao i mnogi da li je mozda nasa firma, a zbog poznatog nam vlasnika,mozda na listi"nedodirljivih".Srdacan pozdrav.

ОДГОВОР:

Дана 07.06.2011.г. извршен је инспекцијски надзор у АБС Минел Фепо АД Зрењанин од стране инспекције рада у Зрењанину по службеној дужности, након добијене инфромације да именовани послодавац не поступа у складу са обавезама утврђеним Законом о раду.

Након извршеног инспекцијског надзора, донето је решење у складу са овлашћењима инспекције рада из члана 269. Закона о раду, којим је послодавцу наложено да запосленима исплати припадајућу неисплаћену зараду за месец јануар (један мањи део запослених), фебруар, март и април 2011.године, као и неисплаћене трошкове за доклазак и одлазак са рада, у смислу члана 118. ст.1. тач.1. Закона о раду, за месеце април и мај 2011.године.

Такође, инспекција рада предузима и све репресивне мере у односу на именованог послодавца, а у складу са овлашћењима утврђеним Законаом о раду.

отказ уговора о раду

Ово је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
Vlada S. <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

Radim u privatnoj građevinskoj firmi na radnom mestu vozač kamiona.Pre mesec dana direktor mi je preko telefona tražio da zbog nedostatka posla prevoza kada odvezem ljude na gradilište tu i ostanem i da radim na gradjevini.Ostajao sam na gradilistu ali  sam odbio da radim građevinske poslove,jer smatram da to nije u skladu sa mojim kvalifikacijama.Nakon toga počinje preokret u odnosu prema meni.Negde 07.05.2011. smo kod njega u kancelariji razgovarali i tada mi je rekao da je bolje da tražim drugi posao da mi on ne bi tražio greške u radu.10.05.2011. se kamion pokvario i ja sam uredno prijavio kvar.Do kraja radnog vremena niko me nije kontaktirao da li će se nešto preduzimati u vezi popravke.11.05.2011. revoltiran takvim odnosom prema meni nisam otišao na posao.A i ranije je praksa bila prilikom kvara kamiona da sam automatski dok se ne popravi bio na godišnjem odmoru.Celog tog dana opet me niko nije kontaktirao u vezi kamiona.
Sutradan 12.05.2011.otišao sam na posao,nazvao direkciju i pitao šta će se preduzeti u vezi popravke.Kasnije sam odvezao kamion na popravku i rečeno mi je da sam na godišnjem do daljeg.Dana 25.05.2011. sam otišao u firmu pošto mi niko ništa nije javio šta se dešava u vezi popravke.Tamo me je sačekalo Pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog nedolaska na posao dana 11.05.2011. Pismeno upozorenje povodom otkaza ugovora o radu je zavedeno sa datumom 20.05.2011.
Koja su moja prava povodom ovoga?

ОДГОВОР:

Ваш послодавац је покренуо поступак ради отказа Уговора о раду закљученог са Вама због повреде радне обавезе, односно радне дисциплине, тако што Вам је доставио упозорење на постојање разлога за отказ уговора о раду, у смислу члана 180. Закона о раду ("Сл.гласник РС", бр.24/05, 61/05 и 54/09).

Одсуствовање са рада без да је послодавац донео решење којим одобрава Ваше одсуствовање, па и због коришћења годишњег одмора, представља за запосленог велики ризик да му послодавац касније, икао му је евентуално усмено, и одобрио одсуствовање са рада, окарактерише ово одсуство као неоправдано, због чега, запослени може и да добије отказ Уговора о раду.

Пошто сте добили упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду, требало би на исти да се изајсните у остављених пет радних дана од дана достављања истог. Упозорење мора бити достављено и синдикалној организацији уколико је образована код послодавца, да би иста на упозорење дала своје мишљење (чл.181.Закона о раду), а уколико послодавац нема образовану синдикалну организацију, ово мишљење је потребно затражити од стране представника запослених, а у смислу члана 16. ст.1. тач.5. Закона о раду.

Отказ Уговора о раду послодавац даје запосленом писменим решењем, које сагласно члану 193. Закона о раду мора бити образложено.

На наведено решење, запослени има право да у року од 90 дана од дана достављања затражи судску заштиту својих права из радног односа, уколико сматра да су иста повређена.

Такође, под условом да је запослени уложио на овакво решење тужбу суду, може се у року од 30 дана од дана обраћања суду, да се обрати и инспекцији рада ради одлагања извршења наведеног решења, до доношења правноснажне одлуке суда, под условом да се утврди да је наведеним решењем очигледно повређено право запосленог, а у смислу члана 271. Закона о раду.

За све детаљније информације у вези Вашег постављеног питања можете се обратити Одељењу инспекције рада у Зрењанину, ул.Трг Слободе 10, соба бр.40.

заснивање радног односа члана породице

Ово је упит електронске поште преко http://www.srednjobanatskiokrug.org.rs/ од:
Natasa <Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.>

Da li moj rodjeni brat moze da radi u mojoj usluznoj radnju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno kao clan porodice?
Hvala unapred

ОДГОВОР;

У одредби члана 13.став 2. Закона о приватним предузетницима ("Сл.гласник РС",бр 54/89,9/90 и" Сл.гласник РС", бр.46/91,53/93,67/93,48/94,53/95,) је прописано да чланови породичног домаћинства оснивача радње могу радити у радњи и без заснивања радног односа.У ставу 3.наведеног члана  Закона о приватним предузетницима је прописано да се члановима породичног домаћинства у смислу овог закона,сматрају:брачни друг,деца и родитељи.Сходно наведеном ,рођени брат оснивача радње мора имати заснован радни однос у складу са законом.

| Средњобанатски управни округ Зрењанин, Трг слободе 10 тел: 023/530-295. |   *** Услови коришћења *** |. Commission Junction Review. Средњобанатски управни округ

©